• Булевар патријарха Павла 26а, 21107 Нови Сад
  •  194
  •   00-24
194

ИМОБИЛИЗАЦИЈА

Имобилизација је поступак којим се повређени део тела ставља у стање принудног мировања. У оквиру прве помоћи спроводи се привремена (транспортна) имобилизација. Њена сврха је спречити погоршање повреде и смањити бол током превоза до болнице. Индикације за имобилизацију су: прелом кости или сумња на прелом, већа рана или опекотина, смрзотина, змијски угриз и пригњечења екстремитета.

Средства за имобилизацију:

Медицинске екипе имају фабрички произведене удлаге, оковратнике(Шанцове крагне) и ваздушне јастуке за имобилизацију екстремитета и кичме. У недостатку фабричких средстава могу послужити дашчице, троугласта марама и други предмети који се могу наћи на лицу места (приручна средства) у зависности од сналажљивости особе која пружа прву помоћ.

ПРИНЦИПИ ИМОБИЛИЗАЦИЈЕ ЕКСТРЕМИТЕТА

У стање мировања ставља се повређени део руке или ноге и два суседна зглоба. Нога се имобилише у испруженом положају (Повређени мора лежати), а рука пресавијена у лакту и приљубљена уз тело. Изузетак су повреде зглобова – ишчашења и зглобни преломи, када сваки покушај кретње у зглобу наилази на отпор и јаку бол. Екстремитет се тада имобилише у положају у којем је и затечен.

 

Прелом кости без озледе коже (ране) зовемо затвореним преломом. Ако на месту прелома постоји рана, то је отворени прелом. Коштани уломци(крхотине) могу својим оштрим ивицама повредити крвне судове, живце и мишиће, или пробити кожу. То се може догодити у тренутку прелома или накнадним померањем сломљених костију.
ЗНАЦИ ПРЕЛОМА РУКЕ ИЛИ НОГЕ:

Бол.
Немогућност покретања повређеног екстремитета.
Оток на месту прелома. Није увијек присутан.
Деформитет екстремитета. Није увијек присутан. Ако постоји сигуран је знак прелома.

И сама сумња на могућност прелома захтева поступак као да прелом постоји.

ПОСТУПАК:

Ако је сломљени екстремитет деформисан, покушајте га изравнати уздужним истезањем. Повлачите лагано два сусједна зглоба у супротним смеровима. Овај поступак не сме бити насилан и треба га прекинути ако наиђете на отпор или јачу бол. Неправилна манипулација сломљеним екстремитетом може довести до оштећења крвних судова, живаца и осталих ткива или претворити затворени прелом у отворени.
Сломљена кост се мора имобилисати пре преношења или превоза повређеног. Ако је хитна медицинска помоћ доступна, најбоље је имобилизацију и транспорт препустити стручним особама. Повређени мора мировати до доласка помоћи.
Код отворених прелома покријте рану стерилном газом. На газу ставите јастучић од памука (вате) или вуне и све заједно учврстите завојем. Ако сломљена кост вири из ране, не сме се истезањем уда враћати у природни положај, него се након превијања ране имобилише у затеченом положају.

 

Ишчашење је повреда код које зглобна глава излази из зглобне чашице. Зглоб је изобличен и боли, а екстремитет у необичном положају. Сваки покушај кретње наилази на отпор и бол. Ишчашење се најчешће догађа у раменом зглобу.
Пре превоза до болнице имобилишите зглоб у положају у којем сте га и затекли.
• Не покушавајте сами наместити ишчашени зглоб!

ИШЧАШЕЊЕ ПАТЕЛЕ (ЧАШИЦЕ КОЛЕНА)

Патела или чашица је овална тетивна кост на предњој страни колена. Даје колену његов карактеристичан облик. При ишчашењу, патела је померена у страну (према споља). Колено је изобличено, полусавијено и болно. Ишчашење пателе можете исправити сами. Спасилац треба рукама испружити полусавијено колено. Када се колено испружи, патела се сама враћа у природни положај, на средину предње стране колена. Ако се не врати сама, лагано је потисните прстима (колено мора бити испружено!). Битно је запамтити да се колено опружа „пасивно“ тј спољном силом. Повређени не може, нити треба покушавати испружити колено „активно“, тј снагом мишића ноге.
Хабитуална ишчашења
Нестабилност појединог зглоба може довести до учесталих ишчашења која се јављају и при мањим повредама или одређеним покретима. То је последица непотпуног зарастања зглобне чауре и лигамената након првог ишчашења, или урођене слабости зглобних веза. Хабитуална ишчашења су најчешћа у раменом зглобу и патели. Пропраћена су слабијим боловима, а могу бити и безболна. Неке особе могу и намерно одређеним покретом руке изазвати (безболно) ишчашење рамена, а затим исто тако вратити зглоб у природни положај.

 

Угануће или дисторзија је повреда лигамената и зглобне чауре настала због наглог, јаког покрета у зглобу. Најчешће се догађа у скочном зглобу и вратној кичми.

УГАНУЋЕ ЗГЛОБА

Често се догађа при ходању и трчању по неравном терену. Јавља се оштар бол, а потом и оток зглоба. Тегобе се могу ублажити хладним облогом или ледом. Нога треба мировати у повишеном положају. У тежим случајевима потребан је лекарски преглед.

ДИСТОРЗИЈА ВРАТНЕ КИЧМЕ

Догађа се у саобраћајним несрећама због наглог померања главе при судару (трзајна повреда вратне кичме). Одражава се као бол у задњем делу врата која се јавља одмах након незгоде или нешто касније. Бол се може ширити у потиљак, леђа и руке, а појачава се са покретима главе па особа држи врат укоченим. Потребна је лекарска помоћ. Треба имати на уму да у судару могу настати и знатно теже повреде вратне кичме са преломима вратних пршљенова и могућношћу оштећења кичмене мождине. Овакве повреде траже знатно сложенији приступ у пружању прве помоћи (види повреде кичме).

 

Кичма се састоји од пршљенова, прстенастих костију које поређане у низ чине кичмени канал. Унутар кичменог канала налази се кичмену мождина – сноп нервних нити и ћелија које спроводе нервне импулсе из мозга у разне делове тела и обрнуто. Од кичмене мождине одвајају се појединачни нерви који излазе из кичменог канала. Код прелома пршљена коштани делови могу повредити кичмену мождину што доводи до делимичне или потпуне одузетости мишића и губитка осећаја испод нивоа повреде (параплегиа = одузетост доњих екстремитета, квадриплегиа = одузетост свих екстремитета).
Кичмена мождина може бити оштећена у самом тренутку повреде пршљена, али и касније приликом померања и ношења повређеног.

НАЈЧЕШЋИ УЗРОЦИ ПОВРЕДЕ КИЧМЕ

• Саобраћајна несрећа. У саобраћајним несрећама страдају сви делови кичме, али су најчешће повреде вратне кичме настале због наглог прегибања главе према напред при фронталном удару, или уназад при екстремном ударцу у задњи део возила.
• Скок у воду
Ово је чест узрок прелома вратних пршљенова и последичне одузетости читавог тела
• Пад са висине
• Туча
• прострелна повреда трупа или убод ножем у леђа

Када посумњати на повреде кичме?:

• кад се повређени жали на бол у леђима или врату
• кад је повреда пропраћена губитком свести
• при свакој тежој повреди главе
• код вишеструких повреда

ЗНАЦИ ПОВРЕДА КИЧМЕНЕ МОЖДИНЕ:

• Слабост или одузетост екстремитета (питајте повређеног може ли померати руке и ноге или да ли може померати прсте на рукама и ногама).
• Слабљење или губитак осећаја (питајте повређеног осети ли ваш додир на својим ногама, трупу и рукама).
• Осећај трнаца или врућине у екстремитетима. Понекад повређени има осећај да је „пресечен на пола“.

ПОСТУПАК:

1. Сама сумња на повреду кичме захтева поступак као да та повреда постоји.
2. Док чекате долазак хитне помоћи оставите повређеног на месту и у положају у којем сте га и затекли.
3. При сумњи на повреду вратне кичме пажљиво му подуприте главу длановима да спречите њено померање.
4. Реците му да се не помера и не остављајте га самог.

ОКОЛНОСТИ У КОЈИМА МОРАТЕ ПОМЕРИТИ ПОВРЕЂЕНОГ:

1. Ако је без свести проверите дисање и пулс и по потреби предузмите мере оживљавања. Повређеног без свести који дише окрените у бочни положај.
2. Ако му прети опасност на месту где лежи (нпр. коловоз, пожар) преместите га на сигурније место. За подизање и ношење повређеног потребно је више спасилаца који морају ускладити своје покрете. Повређени се помера као целина, без савијања трупа.
3. При сумњи на повреду вратне кичме једна особа мора придржавати главу да спречи савијање и ротацију врата. То ће учинити тако да дланове стави под лопатице повређеног док глава лежи на подлактицама.
4. Ако је хитна медицинска помоћ недоступна преостаје вам да сами имобилише и превезете повређеног. Потребна вам је једна широка даска или плоча (могу послужити и врата) и одговарајуће возило. При сумњи на повреду вратне кичме глава мора бити подупрта с обе стране да се спречи њено померање током вожње.