У стању дубоке несвести, за разлику од сна, сви телесни мишићи омлитаве. Ако онесвешћени лежи на леђима, долази до спуштања доње вилице и језика који може затворити дисајни пут. Могуће је и гушење сопственим повраћеним садржајем. Зато лице без свести мора лежати на боку, подупрто једном руком и ногом, с главом забаченом уназад. Тиме се обезбеђује проходност дисајног пута, јер се језик помера од задњег дела ждрела и омогућава се истицање пљувачке, крви и повраћеног садржаја из уста.

ОКРЕТАЊЕ НА БОК КАДА ЈЕ ПОВРЕЂЕНА КИЧМА

Ако је губитак свести проузрокован повредом (нпр. саобраћајном несрећом или падом с висине), морамо посумњати и на могућност повреде кичме. За окретање су тада потребне две особе. Док једна полагано окреће труп болесника, друга за то време придржава главу у неутралном положају, тј у истој осовини са трупом, избегавајући савијање и ротацију врата. Уколико сте сами на месту незгоде, повређеног морате окренути сами, јер је опасност од гушења већа од ризика повреде кичмене мождине.

Престанак дисања и срчаног рада не мора значити дефинитивну смрт.
Такве особе можемо у неким случајевима повратити у живот поступком оживљавања.
Оживљавање или реанимација подразумева масажу срца и вештачко дисање, а за опремљене медицинске екипе још и примену лекова и електричне струје.
Престанком дисања и / или срчаног рада организам остаје без кисеоника, што доводи до одумирања ћелија. Мождане ћелије одумиру прве, већ за неколико минута. Само унутар тог кратког времена има смисла покушати оживљавање.

КЛИНИЧКА СМРТ

• Стање непосредно након престанка дисања и срчаног рада, а пре одумирања ћелија, када је још могуће поступком реанимације оживети особу.

ЦЕРЕБРАЛНА (МОЖДАНА) СМРТ

• Одумирање можданих ћелија. Настаје неколико минута по престанку дисања или рада срца. Ово је неповратан процес.
Оживљена особа код које је већ дошло до делимичног губитка можданих ћелија имаће блаже или теже знакове оштећења мозга који се манифестују као инвалидност или смањено интелектуално функционисање.
У најтежим случајевима „оживљена“ особа може бити у трајној коми, прикључена на респиратор, без икаквог изгледа да се једног дана пробуди, што није циљ поступка оживљавања.
Временски период који протекне од престанка дисања и / или срчаног рада до одумирања можданих ћелија је варијабилан.
Најчешће износи 3-5 минута, али може бити и дужи. Ако је клинички мртва особа у стању потхлађености или хипотермије (нпр. утопљеник извађен из хладне воде), хемијске реакције у телу се знатно успоравају па је и одумирање ћелија одложено. Тиме добијамо више времена за започињање успешне реанимације.

КАКО ПРЕПОЗНАТИ И ТРЕТИРАТИ ЗАСТОЈ ДИСАЊА И СРЦА?

• Проверити стање свести
• Ако наиђете на особу која непомично лежи или се у вашем присуству изненада сруши на тло најпре проверите да ли је при свести. Ухватите је за рамена и лагано протресите. Упутите јој неколико питања. Ако нема одговора, закључујемо да је особа без свести. Сви даљи поступци морају се спроводити брзо и без одлагања.

Позовите помоћ на број 194 и пређите на тачку 2 (АБЦ – поступак …).
• АБЦ – поступак са лицем без свести
„АБЦ“ је скраћеница направљена ради лакшег памћења редоследа мера које спроводимо код онесвешћене особе:
• А-airway (дисајни пут) – отварање дисајног пута.
• Б-breathing (дисање) – провера дисања.
• Ц-circulation (крвоток) – масажа срца и вештачко дисање.

А – airway – дисајни пут

• Окрените онесвешћеног на леђа и забаците му главу подижући браду прстима једне руке док другом руком притискате чело. Уста морају бити очишћена. Овим поступком корен језика се помера од задњег зида ждрела чиме се осигурава проходност дисајног пута. Понекад ћете морати одстранити из уста зубну протезу или повраћени садржај. То ћете најлакше учинити прстом умотаним у марамицу или газу.

Б – breathing – дисање
• Да бисте проверили да ли постоји нормално дисање приближите свој образ устима и носу онесвешћеног држећи му главу у забаченом положају као што је описано.
• Покушајте осетити на свом лицу струјање ваздуха (дах). Истовремено ослушкујте звукове дисања и посматрајте дисајне покрете на грудима и стомаку онесвешћеног.
• Провера дисања сме трајати до десет секунди. Повремени краткотрајни удаси не сматрају се нормалним дисањем и тада треба поступити као да дисања нема.
• Ако онесвешћени нормално дише, окрените га у бочни положај и позовите Хитну медицинску помоћ. Повремено контролишите дисање.
• Ако онесвешћени не дише, замолите неког да позове хитну медицинску помоћ и започните поступак оживљавања (тачка Ц). Ако сте сами, позовите хитну медицинску помоћ(194) пре него што започнете оживљавање. Ако сте сами, а унесрећена особа је дете, најпре започните оживљавање па након једне минуте направите што краћу паузу да би позвали хитну медицинску помоћ на број 194.

Ц – circulation – Циркулација крви

МАСАЖА СРЦА

• Оживљавање започињемо масажом срца.
• Болесник мора лежати на тврдој подлози. Ако лежи на кревету спустите га на под. Одећу није потребно скидати. Ставите корен длана на средину грудног коша. Други длан положите преко првог. Прсти могу бити испреплетени или испружени, али не смеју додиривати зид грудног коша.
• Лактови спасиоца морају бити испружени, а рамена изнад места притиска. Притисак треба бити брз и краткотрајан, јачине прилагођене узрасту и конституцији болесника.
• Код одрасле особе грудна кост се мора потиснути за 5-6 цм. Следи попуштање притиска како би се грудни кош својом еластичношћу вратио у првобитни облик. При томе не смемо одвајати дланове од површине грудног коша. Током читавог циклуса притискања и попуштања лактови спасиоца требају бити испружени, а дланови у контакту са грудним кошем. Масажа се изводи брзином од око 100-120 притисака у минути (пет притисака у три секунде). Након тридесет притисака пређите на вештачко дисање и примените 2 удувавања ваздуха, сваки у трајању од једне секунде.

Инфаркт је одумирање мањег или већег делића срчаног мишића настало због недовољне исхрањеношћу мишића крвљу. Најчешћи узрок је зачепљење једне од коронарних артерија (крвни судови који снабдевају срчани мишић) крвним угрушком(тромбом). Предуслов за настанак оваквог зачепљења је развијена атеросклероза крвних судова. Развој инфаркта носи опасност од нагле смрти због срчаног застоја. Највећи ризик је у првим сатима од настанка инфаркта.

О атеросклерози…

Атеросклероза је болест артерија са стварањем тзв. атеросклеротских наслага на унутрашњој површини крвног суда. Те наслаге сужавају лумен артерије и потенцијална су подлога за стварање крвног угрушка. Атеросклеротске промене почињу се развијати већ у детињству и полако напредују током живота. Најизраженије су код старих особа, али већина људи има у већој или мањој мери развијену атеросклерозу. Фактори који поспешују њен развој су: повишен ниво липида или масти (холестерол и триглицериди) у крви, повишен крвни притисак, пушење, шећерна болест и стрес.

КАКО ЗАУСТАВИТИ ИЛИ УСПОРИТИ РАЗВОЈ АТЕРОСКЛЕРОЗЕ?

• Здравом исхраном. Важно је ограничити унос масти (поготово животињских), слаткиша и соли.
• Оставити пушење.
• Одржавање телесне масе у границама нормале.
• Редовном физичком активношћу.
• По могућности, избегавањем стреса.
• Контролом крвног притиска, масти и шећера у крви.
• Особе оболеле од хипертензије морају редовно и доследно узимати терапију која ће одржавати притисак у границама нормале.
• Дијабетичари се морају стриктно придржавати свих упутстава о начину живота.
Статистички подаци о узроцима смрти говоре да 1/3 људи умире од последица атеросклерозе, међу којима су и срчани и мождани удар.

КАДА ПОСУМЊАТИ НА ИНФАРКТ?

Нажалост, нема сигурних знакова који би једнозначно указивали на срчани удар. Навешћемо само најчешће симптоме који би требали подстаћи сумњу и подстаћи болесника или околину да затражи лекарску помоћ:
• Бол у грудима. Болесници је често описују као „притисак“ , „стезање“ или као да им неко седи на грудном кошу. Може се ширити у лево (ређе десно) раме и руку, врат, вилицу. Неки болесници осете бол у горњем делу трбуха.
• Бледа и знојем орошена кожа.
• Мучнина и повраћање.
Важно је знати да не морају сви ови симптоми бити присутни. Тако је могућ и инфаркт без болова. Такође, све наведене тегобе могу се јавити и код других, често безазлених болести и стања.

ПОСТУПАК:

1. Болесник мора мировати, најбоље у полуседећем положају. Не дозволите му ходање нити било какво напрезање.
2. Таблету аспирина или Андола од 300 мг уситните и дајте болеснику. Особе које болују од ангине пекторис треба да узму и своју уобичајену терапију – Нитроглицерин под језик.
3. Позовите хитну медицинску помоћ или превезите болесника што пре у болницу.
4. Ако болесник изгуби свест, проверите дисање и пулс и по потреби започните мере оживљавања.

Мождани удар је оштећење дела можданог ткива настало због зачепљења крвног суда у мозгу угрушком или због пуцања крвног суда с последичним крварењем у мозгу. Повишен крвни притисак и атеросклероза су истакнути фактори ризика за настанак можданог удара. Зависно о месту и величини оштећења доћи ће до поремећаја различитих телесних или психичких функција које тај део мозга контролише. Ове последице се код великог броја болесника могу ублажити или чак исправити правовременим болничким лечењем и рехабилитацијом.

ЗНАЦИ МОЖДАНОГ УДАРА (НЕ МОРАЈУ СВИ БИТИ ПРИСУТНИ):

• Слабост или одузетост леве или десне половине тела. Може варирати од незнатне слабости коју примећује само болесник до потпуне одузетости која чини болесника непокретним. Због наглог настанка често доводи до пада болесника.
• Отежан или онемогућен говор. Болесник отежано изговара речи, „заплиће језиком“ у говору или уопште не може говорити.
• спуштеност једног угла усана због чега уста изгледају искривљена.
• Отежано или онемогућено гутање. Храна цури из уста или кроз нос.
• Неједнакост величине зеница која до тада није постојала.
• Јака главобоља, вртоглавица, поремећај равнотеже.
• Повраћање.
• Неконтролисано мокрење и столица.
• Губитак свести.

ШТА ЈЕ ТИА (ТРАНЗИТОРНИ ИСХЕМИЈСКИ АТАК)?

То је појава симптома можданог удара који трају неколико минута до неколико сати, а затим спонтано пролазе. Најчешће настаје због пролазног зачепљења мањег крвног суда у мозгу угрушком који се брзо разгради. Појаву ТИА-е треба схватити као знак повећаног ризика за настанак правог можданог удара.

ПОСТУПАК:

• Болесник треба лежати с лагано уздигнутом главом и раменима. Ако почне да повраћа, окрените га на бок да омогућите истицање повраћеног садржаја из уста.
• Позовите хитну медицинску помоћ.
• Не дајте болеснику храну нити пиће.
• Ако је болесник без свести, окрените га у бочни положај. Проверавајте дисање, и ако затреба, започните мере оживљавања.

Многе супстанце које користимо у свакодневном животу и раду су отровне. Разна средства за прање, чишћење, разређивачи, боје, лакови, пестициди, деривати нафте, лекови и др представљају потенцијалну опасност, посебно за децу.

Отров може ући у организам на три начина:

– гутањем
– удисањем
– преко коже

Његова штетност највише зависи о начину уласка и количини. Мала деца су честе жртве тровања, нарочито у узрасту 1-5 година. Томе је крива њихова радозналост, неискуство и склоност да све стављају у уста.
Зато све хемикалије и лекове чувајте ван домашаја деце. Чест разлог тровања одраслих људи, поготово алкохоличара, је држање пестицида и нафтних деривата у стакленим боцама, што доводи до забуне. Зато хемикалије треба држати у оригиналној амбалажи или добро обележене. Да би избегли тровање угљен моноксидом редовно одржавајте димњаке и пећи. Никада не држите упаљен мотор у затвореној гаражи.
Ако дођете у додир са неком материјом за коју не знате да ли је отровна или не, и како поступити, информације можете добити у Центру за контролу тровања у Београду на тел. +381 11 266 11 22; 266 27 55

ЗНАЦИ ТРОВАЊА:

Знаци могу бити врло различити, зависно о врсти отрова, његовој количини и брзини уласка у тело, путевима уласка и индивидуалним особинама организма. Ако се отров прогута, најчешће се јављају мучнина и бол у стомаку, пролив и повраћање. При удисању отровних гасова или пара може доћи до кашља и осећаја гушења. Корозивне материје (киселине и базе) изазивају хемијске опекотине. Ако се такав отров попије, опекотине се виде на уснама и слузокожи уста. Неки отрови изазивају психичке поремећаје, вртоглавицу, главобољу, грчеве појединих мишића или целог тела, неправилан рад срца. Кожа може постати плава, жута или црвена. Тежи случајеви тровања доводе до губитка свести, а потом и до престанка дисања.

ПОСТУПАК С ОСОБОМ КОЈА ЈЕ ПРОГУТАЛА ОТРОВ

• Ако је особа безсвести проверите дисање и пулс и по потреби започните мере оживљавања пазећи да и сами не дођете у додир са отровом (користите газу при вештачком дисању)
• Особу без свести која дише окрените у бочни положај.
• Ако је особа при свести, покушајте изазвати повраћање подражавањем корена језика прстом. Наизменичним пијењем топле воде и повраћањем може се испрати желудац.
• НЕ сме се изазивати повраћање код особе која није при пуној свести или која се опире.
• НЕ сме се изазивати повраћање при тровању киселинама, базама, бензином, петролејом, растварачима за боје и средствима која стварају пену.
• Отрована особа треба попити 2-3 кашике медицинског угља (активни угаљ) разређен у чаши воде. Мед. угаљ веже на себе пуно врста отрова и тако спречава њихову ресорпцију у цревима. Требао би бити саставни део кућне апотеке. Не сме се давати код тровања киселинама и базама.

Угљен моноксид је веома отрован гас који узрокује више смртних случајева него сви остали отрови заједно.
Настаје непотпуним сагоревањем органских материја (дрво, угаљ, гас, бензин и др), када се сагоревање одвија уз недовољну количину кисеоника.
Велику опасност представљају неисправни димњаци и пећи. Угљен моноксида има и у градском гасу и у издувним гасовима аутомобилских мотора. Људи често страдају у затвореним гаражама у којима држе упаљен мотор, у купатилима са гасним грејачем воде (бојлером) и због истицања гаса у стану. Тровања се догађају и кад издувни гасови продиру у кабину возила због неисправности издувних цеви или кроз вентилациони систем док возило стоји у колони.

Угљен моноксид је гас без мириса и боје.

Не може се осетити па га то чини још опаснијим. Каже се да је угљен моноксид „подмукли убица“ јер убија без упозорења. Доводи до слабости и парализе читавог тела тако да отрована особа, када схвати да нешто није у реду, није више способна сконити се из контаминиране зоне.
Остали знакови тровања су: главобоља, вртоглавица, зујање у ушима, поремећаји вида, ментална конфузија, мучнина, повраћање, пролив и светлоцрвена боја коже. Врло брзо долази до губитка свести и смрти.
При дужем удисању малих количина угљен-моноксида (хронично тровање) јављају се главобоља, вртоглавица, умор, поспаност и физичка слабост.

ПОСТУПАК:

1. Док улазите у контаминирану просторију, задржите дах да не бисте и сами страдали. Отворите прозор и изнесите отрованог што пре ван тог простора.
2. Ако је отрована особа без свести проверите дисање и пулс и по потреби започните мере оживљавања.
3. Особу без свести особу која дише окрените у бочни положај.