Удар електричне струје настаје кад се цело тело или део тела укључи у струјни круг.
Последице могу бити безазлене или кобне, што зависи од бројних фактора као што су: техничке особине струје, отпор ткива, дужина изложености и пут проласка струје кроз тело. Мокра или влажна кожа има мањи електрични отпор па погоршава последице струјног удара.
Електрична струја може узроковати дубоке и оштро ограничене опекотине. Проласци струје кроз срце и кроз мозак могу изазвати тренутну смрт због застоја срчаног рада и оштећења центра за дисање у мозгу. Снажни грчеви мишића проузроковани струјом могу довести до пуцања мишића и коштаних прелома. Грч мишића може потрајати и неколико минута након престанка додира са струјом, што у случају захваћености мишића за дисање доводи до престанка дисања. Особа која је рукама ухватила жицу под напоном неће је моћи испустити због грча мишића руку.

ПОСТУПАК:

1. Ако је повређени још увек у струјном колу, треба га што пре ослободити. Спасилац мора пазити и на сопствену безбедност. Зависно о ситуацији струјни круг се прекида извлачењем утикача из утичнице, вађењем осигурача или одвајањем електричног проводника од тела помоћу предмета од изолационог материјала (пластика, гума, суво дрво, дебели слој суве тканине или папира). Добро је користити гумене рукавице и чизме. Евентуални пожар на месту незгоде не сме се гасити водом.
2. Ако је унесрећени без свести, проверите дисање и крвоток и по потреби започните мере оживљавања. Онесвешћеног који дише окрените у бочни положај.
3. С опекотинама и преломима поступите као што је описано у одговарајућим поглављима.

Топлотни удар је стање повишене телесне температуре које настаје због појачане физичке активности у условима високе температуре и влажности ваздуха, када природни терморегулациони механизми тела нису више способни да се ослободе вишка топлоте у околину. Најважнији механизам ослобађања вишка топлоте је испаравање зноја. Ако је проценат влаге у ваздуху висок, зној не може испаравати и тело нема начина да се реши вишка топлоте. Топлотни удар је врло опасно стање из којег се организам не може извући сам. Сви такви болесници умиру ако им се не пружи помоћ.

ТИПИЧНЕ ОКОЛНОСТИ НАСТАНКА ТОПЛОТНОГ УДАРА:

• Рад у котларници и перионици веша.
• Спортисти и војници изложени телесним напорима на врућини.
• Гојазне особе, алкохоличари и старији људи су склонији топлотном удару.

ЗНАЦИ ТОПЛОТНОГ УДАРА:

• Осећај врућине, главобоља, вртоглавица, смушеност, немир.
• Кожа је сува и црвена. Код млађе особе може бити и ознојана.
• Губитак свести.
• Телесна температура измерена ректално износи 42 °C или више.

ПОСТУПАК:

1. Болесника пренесите у хладну просторију или хладовину. Скините му одећу. Ако није при свести, окрените га у бочни положај.
2. Поливајте га хладном (али не леденом) водом уз истовремено стварање вештачког ветра вентилатором, лепезом или новинама. Не стављајте му лед на кожу. Хлађење треба трајати док се телесна температура не спусти испод 38 °C.

Потхлађеност је стање снижене опште телесне температуре. Настаје када организам губи више топлоте него што је може произвести. Стање алкохолисаности, исцрпљености и ниска температура околине поспешују настанак потхлађивања. Честе жртве смрзавања су пијане особе које заспу изван куће. Новорођенчад и мала деца су врло склона потхлађивању због мале телесне масе.

ЗНАЦИ ПОТХЛАЂИВАЊА:

У почетку особа има осећај хладноће и дрхти (овај стадијум може и изостати). Касније осећај хладноће престаје, јављају се умор, тромост и велика жеља за сном. Све телесне и психичке функције се успоравају. Понекад се јављају привиђења. Са даљим снижавањем телесне температуре особа губи свест. Дисање и рад срца се јако успоравају. Ако се не пружи помоћ, смрт наступа због престанка дисања и срчаног рада.

ПОСТУПАК

АКО ЈЕ ПОТХЛАЂЕНИ БОЛЕСНИК ПРИ СВЕСТИ:

1. Унесите га у топлу просторију. Влажну и мокру одећу замените сувом.
2. Дајте му топла, заслађена, безалкохолна пића.
3. Можете употребити термофор и сличне изворе топлоте за загревање болесника, али не прислањајте их директно на тело, него преко слојева ћебета.
4. Ако немате на располагању топлу просторију, покушајте болесника изоловати са свих страна ћебетом, одећом, новинским папиром или другим материјалом. Позовите помоћ.

АКО ПОТХЛАЂЕНИ БОЛЕСНИК НИЈЕ ПРИ СВЕСТИ:

• Проверите дисање и пулс и по потреби започните мере оживљавања. У стању потхлађености дисање и срчани рад могу бити толико ослабљени и успорени да их је могуће превидети. Постојање и минималног дисања од само 2-3 удаха у минути искључује потребу оживљавања.
• Загревање потхлађеног болесника без свести треба спроводити постепено и то тако да се прво греје грудни кош болесника, тј предео срца.
• Равномерно загревање читавог тела могло би бити кобно јер ширење крвних судова при загревању доводи до пада крвног притиска и истовременог прилива хладне крви с периферије организма у срце што може изазвати срчани застој.
• Добра метода постепеног загревања болесника у околностима када медицинска помоћ није доступна је Хиблеров топлотни омотач
• Болесника положите на раширену ћебад. Испод тела треба да буде постављена алуминијумска или пластична фолија. Сложени пешкир или чаршав натопите у врућој води (60 ° – 70 ° Ц), положите на грудни кош и стомак болесника и замотајте споменутом фолијом. Руке морају остати изван фолије.
• Читаво тело замотајте ћебадима тако да само лице остане откривено. Натопљени пешкир или чаршав мењајте сваких сат времена.

Повишена телесна температура најчешћи је појединачни симптом болести како код деце тако и код одраслих. То није болест, већ упућује на неку другу болест или поремећај у организму. У 90 % случајева повишена телесна температура је облик обрамбене реакције организма на вирусну или бактеријску инфекцију. Нормална телесна температура износи од 36ºC до 37ºC, мерено под пазухом.
Висина температуре не мора се подударати са тежином болести. Деца су склонија високим температурама, али их и лакше подносе него одрасли. Телесна температура може се мерити под пазухом, под језиком и у дебелом цреву(ректално).

МЕРЕЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ПОД ПАЗУХОМ:

• Врх топломера треба ставити дубоко у пазушну јаму а надлактицу приљубити уз тело.
• Мерење траје десетак минута.

МЕРЕЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ ПОД ЈЕЗИКОМ:

• Врх топломера мора бити под језиком а уста затворена.
• Мерење траје 5-10 минута.
• На овом месту температура је нешто виша него под пазухом.

МЕРЕЊЕ ТЕМПЕРАТУРЕ РЕКТАЛНО:

• Топломер треба увести око 5 цм у ректум.
• Мерење траје 5 минута.
• Ово је најпоузданија метода.
У ректуму је температура нормално за 0,4-0,8 °C виша него под пазухом. Ако је разлика између температуре измерене ректално и температуре измерене под пазухом већа од 1 °C, то указује на упални процес у стомаку (нпр. „упалу слепог црева“).
Нормална телесна температура варира код различитих људи и код исте особе током дана. Ујутро је најнижа а увече највиша. Узима се да је горња граница нормалне тел. температуре измерене под пазухом 37,2°C , под језиком 37,5 °C , а ректално 37,8 °C.

ПОСТУПАК:

• Пацијент с температуром мора мировати. Не сме се утопљавати. Покривач мора бити лаган а просторија проветрена.
• Пацијент мора узимати пуно течности (чај, сок).
• Ако температура пређе 39 °C, снижавајте је облозима. Натопите пешкире у воду собне температуре, исцедите и ставите деци на руке и ноге, а одраслима на чело и прса. Добре су и купке у млакој води.
• Ако температура пређе 40 °C, читаво тело умотајте у натопљену и исцеђену плахту или трљајте мокрим сунђером или пешкиром. Поступак понављајте док температура не падне испод 39 °C.
• За снижавање температуре постоје и бројни лекови, за децу и за одрасле, у таблетама, сирупу и чепићима. Деловање им почиње 30-60 мин. након узимања.