Крварење настаје повредом крвног суда. Спољашње крварење је видљиво јер крв истиче на површини тела. Унутрашње крварење се догађа у унутрашњости тела, скривено од погледа, па дуже време може остати непрепознато. Јачина крварења зависи од величине повређеног крвног суда. При повреди већег крвног суда (артерије) крв ће истицати у млазу, па особа може врло брзо искрварити. Зато је заустављање крварења приоритетни поступак прве помоћи код сваке повреде.

ПОСТУПЦИ ЗА ЗАУСТАВЉАЊЕ СПОЉАШЊЕГ КРВАРЕЊА:

– притисак на рану

– компресивни завој

– притисак на велику артерију

– подвезивање екстремитета

ПРИТИСАК НА РАНУ
Комадом газе или тканине чврсто притисните место крварења. Ако је рана на руци или нози, подигните повређени екстремитет и задржите га у издигнутом положају. Ако је у рану забодено страно тело (нож, дрво, стрела), не смете га вадити. Крварење ћете зауставити притиском на ивице ране око страног тела.

КОМПРЕСИВНИ ЗАВОЈ
Притисак на рану може се остварити и компресивним завојем:
– На рану ставите стерилну газу, на газу ставите замотуљак завоја или тканине, тачно изнад места крварења. Може послужити и комадић дрвета или камен, кружним завојем чврсто стегните замотуљак. Чвор направите изнад замотуљка.
– Повређену руку или ногу треба држати у издигнутом положају.

ПОДВЕЗИВАЊЕ ЕКСТРЕМИТЕТА:
Ово је радикалан захват који доводи до прекида циркулације испод места подвезивања што може довести до одумирања ткива и губитка екстремитета. Зато се подвезивање сме применити само у случајевима ампутацијске повреде (отргнућа или одсецања дела руке или ноге), јаког нагњечења и дробљења екстремитета, а када крварење није могуће зауставити нити једним другим поступком.
За подвезивање се користе наменски произведене широке гумене траке или платнене траке с копчом (Есмархова повеска), али може послужити и троугласта марама сложена на ширину од 5 цм, кравата или дебело уже. Не користите танке материјале јер се могу усећи у ткиво. Повеске се стављају на надлактицу или натколеницу. Затеже се помоћу штапића док крварење не престане. Забележите време стављања повеске.

Крварење у унутрашњости тела настаје због повреде или болести унутрашњих органа. Скривено је од погледа па може дуже време да остане непрепознато. Први симптоми се јављају тек када крв почне излазити на телесне шупљине или кад се појаве знакови искрварења.
УНУТРАШЊА КРВАРЕЊА С ИЗЛАСКОМ КРВИ НА ТЕЛЕСНЕ ШУПЉИНЕ
• Крварење у плућима
Болесник искашљава светлу, пенушаву крв.
• Крварење у једњаку, желуцу или дванаестопалачном цреву
Болесник повраћа тамно црвену или црну крв која личи на талог од кафе. Столица је црна.
• Крварење у цревима
Црна столица.
• Крварење у завршним деловима црева
Црвена, крвава столица.
• Крварење у бубрегу или бешици
Црвена мокраћа.

УНУТРАШЊА КРВАРЕЊА БЕЗ ИЗЛАСКА КРВИ НА ТЕЛЕСНЕ ШУПЉИНЕ
•Крварење у трбушну шупљину
•Крварење у грудни кош
Пропраћено је отежаним дисањем.
•Крварење у мишиће
• При прелому великих костију, нарочито натколенице или надлакатне кости, коштани уломци могу повредити крвни суд и изазвати обилно унутрашње крварење. Повреда крвног суда може настати у тренутку прелома, али и накнадно, неправилном манипулацијом и изостављањем имобилизације повређеног екстремитета. Нарочито је опасан прелом бутне кости при којем повређени може изгубити и до 1,5 литар крви ако се повреди артерија.
При сваком јачем екстреном ударцу у труп (нпр. у саобраћајној незгоди) морамо посумњати на могућност унутрашњих повреда с крварењем у трбушну дупљу или грудни кош, чак и када се повређени осећа релативно добро и нема видљивих повреда. Унутрашње крварење може бити врло лагано, с првим знаковима тек након више сати.

ЗНАЦИ ИСКРВАРЕЊА
• Губитак веће количине крви доводи до опште слабости, вртоглавице, зујања у ​​ушима и варничења пред очима. У тежим случајевима развијају се сви знакови шока. Особу треба ставити у лежећи положај, по могућности с уздигнутим ногама и рукама (положај аутотрансфузије) и покрити.
ПОСТУПАК
Унутрашње крварење не може се зауставити мерама прве помоћи. Зато је нужан хитан превоз у болницу. Коштане преломе имобилишите пре транспорта. Особа не сме јести нити пити течности. Само у случају продуженог транспорта и ако нема повреде трбуха нити крварења из дигестивног система, можете јој повремено давати мање количине воде или чаја.

Ране и опекотине покривају се стерилном газом и завојем. За мање ране довољан је фластер. Газа је памучна тканина преклопљена у неколико слојева. Штити рану од инфекције и истовремено упија крв и друге течности које излазе из повређеног ткива.

Газу извадите из стерилног паковања непосредно пре употребе. Држите је врховима прстију за рубове.
Можете је делимично размотати да јој повећате површину. Страну коју ћете прислонити на рану не смете дирати. Кад се газа прислони на рану, не сме се више померати. Дебљина газе на рани мора бити најмање пола сантиметра, а код крварења и више, па тада стављамо више газа.

Учвршћује се завојем, троугластом марамом, еластичном мрежицом или самолепивом траком – фластером.
У недостатку ових средстава могу послужити и шал, марама и други предмети од тканине. При јачем крварењу користи се компресивни завој или нека друга метода заустављања крварења.
Опекотине се покривају посебно направљеним „завојем за опекотине“ или обичном памучном газом и завојем који се постављају врло лабаво, без затезања.

Опекотине су повреде настале деловањем високе температуре, хемикалија или зрачења. Њихова тежина зависи о захваћеној површини тела и дубини оштећења ткива. Деца теже подносе опекотине од одраслих.

ГАШЕЊЕ ВАТРЕ НА ЧОВЕКУ:

Особе са запаљеном одећом често у паници трче чиме се ватра још више распламсава. Потребно је лећи на земљу и ваљати се.
Ватру на човеку можемо гасити ћебетом, капутом, водом и противпожарним апаратима,пазећи да не прскамо у очи.
Не сме се користити противпожарни апарат на угљен-диоксид (ЦО2).

ПОСТУПАК:

Скинути одећу натопљену врућом течношћу или хемикалијом. Комади тканине који су залепљени за кожу не смеју се насилно одвајати већ их треба изрезати маказама.
Брзо хлађење опечене површине водом најважнија је мера прве помоћи која битно побољшава коначни исход повреде. Опечени део тела треба што пре уронити у воду или ставити под млаз воде. Вода мора бити хладна (оптимално 15 °Ц), али не ледена. Хлађење треба трајати најмање десет минута. Малу децу не остављајте предуго у хладној води јер може доћи до потхлађивања тела.

Са опечене руке одмах скинути прстење, наруквице и сат, пре него кожа натекне. Ако се због отока прстен више не може скинути, треба пресећи прстен.
Опекотине се покривају газом и завојем врло лабаво, без затезања.
Ако је опечена велика површина руке или ноге, имобилишите повређени екстремитет.
Ако је превоз до болнице дуготрајан, дајте повређеном да пије течности (аклохол је забрањен).
НЕ стављајте на опекотине никакве масти, уље нити прашак!
НЕ бушите пликове на опекотинама!

Промрзлине су локалне повреде настале деловањем ниских температура. Јављају се најчешће на стопалима, прстима руку, ушима и носу. Настанак им поспешују тесна и влажна обућа и општа исцрпљеност. Често се јављају заједно с општом потхлађеношћу тела.
ТИПИЧНЕ ОКОЛНОСТИ НАСТАНКА ПРОМРЗЛИНА:

Дужи боравак у природи у зимским условима – планинари, алпинисти, војници. Тесна обућа смањује циркулацију у стопалу и тиме поспешује настанак промрзлина, поготово ако се дуже време обућа не скида.
КАКО ПРЕПОЗНАТИ ПРОМРЗЛИНУ?

У почетку постоји осећај хладноће у захваћеној регији који прелази у бол. Нагли престанак осећаја хладноће и бола знак је почетка смрзавања. Кожа захваћених екстремитета је модра, бледа или црвена. Касније настаје оток, а понекад и пликови.

ПОСТУПАК:

Особу треба увести у топлу просторију и скинути јој одећу, обућу и прстење. Комади тканине који су залепљени за кожу не смеју се насилно скидати већ их треба обрезати маказама.

Промрзлине покријте газом, али не обмотавајте завојем.

Руку или ногу са промрзлином треба имобилизовати и ставити у повишен положај.

НЕ трљајте промрзле делове тела!
НЕ бушите пликове!
НЕ стављајте прашак, маст и сл. на промрзлину!
НЕ навлачите рукавице или чарапе на смрзнуте екстремитете!
НЕ загревајте промрзле екстремитете термофором и сличним изворима топлоте!
НЕ дозволите особи за смрзнутим стопалом да хода!

Повреде код којих долази до одвајања дела тела називају се ампутацијским повредама.
Откинути или одсечени део тела могуће је понекад поново спојити (реплантација). Успех реплантација зависи од поступака прве помоћи.

ПОСТУПАК:

1. Зауставите крварење. Метода подвезивања екстремитета не би се смела користити ако очекујемо реплантацију. Ипак, мора се применити ако ни један други поступак заустављања крварења није успешан. Неке ампутацијске ране не крваре одмах него накнадно. Зато повређени мора бити под сталним наџором.
2. Заштитите рану газом и завојем, имобилишите патрљак и поставите га у повишен положај.
3. Предузмите мере за ублажавање шока.
4. Ако одвојени део тела није уништен, треба га што пре ставити у чисту пластичну кесу, а затим ту пластичну кесу у другу која је испуњена водом и коцкицама леда (ткиво не сме бити у директном контакту с ледом). Не сме се чистити и испирати, нити стављати у замрзивач јер би сувише ниска температура уништила ткиво. Најбоља је температура од 0 °C (температура леда који се отапа) до +4 °C. Рану на одвојеном екстремитету заштитите газом и завојем. Запишите време настанка повреде.

ПРИМЕР:

ПОСТУПАК СА ОДСЕЧЕНИМ ПРСТОМ:

1. замотајте прст у стерилну газу.
2. замотани прст ставите у пластичну кесу и завежите отвор.
3. уроните кесу у хладну воду или кесу напуњену водом и коцкицама леда.
У којем је временском року након ампутације могуће извести реплантацију?
Што пре повређени и ампутирани екстремитет буду допремљени до болнице која је оспособљена за овакве захвате, шанса за успех реплантација је већа. У оптималним условима који зависе највише о начину пружања прве помоћи, одвојени прсти и делови длана могу се реплантирати након највише 20 сати. За веће делове тела граница је 6 сати.

Ако је стални зуб избијен деловањем силе:
• Узмите зуб држећи га за круну, не за корен.
• Одмах га исперите млеком, без трљања.
• Пажљиво вратите зуб у његово лежиште (ако Повређени сарађује).
• Повређени треба загристи газу да би задржао зуб у лежишту.
• Ако не можете вратити зуб у његово лежиште, ставите га у млеко.
• Ако немате млека, зуб се може причувати у устима поређеног, између зуба и образа (само ако је особа довољно стара да не прогута зуб).
• Да би зауставио крварење из десни, Повређени треба загристи комад газе или чисту марамицу.
• Одмах треба отићи стоматологу (најкасније 20 минута од повреде).
• Повређеном који је без свести не стављајте зуб нити газу у уста.

АКО ЗУБ НЕ МОЖЕ БИТИ РЕИМПЛАНТИРАН (ПОНОВО УСАЂЕН) ЗАУСТАВИТЕ КРВАРЕЊЕ НА ОВАЈ НАЧИН:

1. Ставите газу у лежиште зуба.
2. Повређени треба загристи газу и држати је стиснуту најмање 45 минута.
3. Не испирати уста јер то може омести згуршавање крви.
4. Отићи свом стоматологу.
5. Ако крваре десни, намочите комад газе у хладну воду и притисните на рану.